” Deca Romvila “

Ovde, minuti, sati, dani, godine koračaju istim korakom. Bezlično, bez smisla, ovde vreme ne daje nadu da će ikad i biti bolje jer oni ne znaju za bolje. Filozofije nema. Jednostavno je ujedno i prosto , a komplikovano je veoma složeno. Ovde san nema javu, ovde je impuls za bol dekodiran. Patnja je tiha, jauk je nem, govor nemušt. Nada je davno isčezla iz njihovih gena sa prvim čergarima, dok je radost bleda ali iskrena.

I kad kad se začuje plač deteta u nadi da će dobiti pažnju ali pažnja nije od njihovog roda. Umesto dobar dan, začuje se lavež besnih pasa, umesto poljupca češće se viđa ujed pacova. Borba je jasna, sa svakim danom i sa svakim novim pretresenim kontejnerom, po kojim isprošenim dinarom, rasparenih cipela ili bosi , u iscepanoj odeći ili goli  koračaju u neizvesnu budućnost.

A možda i nije baš tako? Ja to ne znam. Pokušao sam da shvatim i razumem.

One response to “” Deca Romvila “

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s