O MENI

Rođen sam u Beogradu 16.06.1984. godine gde sam i odrastao na relaciji Zvezdara – Voždovac. Osnovnu školu pohađao sam na Voždovcu, a srednju tehničku školu “Petar Drapšin“ 2003. godine završio  na smeru  “Vazduhoplovni saobraćajni tehničar“ sa željom  da nastavim svoje klinačke snove i budem pilot ali život me je poveo na lepšu stranu. Put  je dalje išao  preko Sportske Akademije koju sam upisao 2004.  i  diplomirao 2007. godine  na smeru “Menadžment u sportu”. Međutim, još tada me je ljubav prema umetnosti i crtanju portreta (što mi je i danas hobi)  lagano odvela  putem Visoke škole strukovnih studija “Beogradske Politehnike“ koju sam upisao 2008. – smer “Dizajn industrijskih proizvoda“, gde sam danas apsolvent.

Na “Beogradskoj politehnici“ imao sam  priliku da spoznam  velike mogućnosti koje umetnost pruža kako na polju vizuelne komunikacije tako  i kao sredstvo izražavanja. Na sreću, tokom studiranja  moja percepcija umetnosti je drastično evoluirala čime sam stekao mogućnost da objektivnije sagledam umetnost. Momenat gde sam doživeo svoj preobražaj kao umetnik dogodio se na drugoj godini studija kada sam imao priliku da ozbiljno upoznam fotografiju sto me je i navelo da se permanentno bavim njom. Fotografija je inače, redovni predmet koji nam  je predavao prof. Aleksandar Kelić, a koncept  je bio usmeren ka pronalaženju kvalitetne primenjene fotografije na zadatu temu  i  njena upotreba. Celokupan rad na tom predmetu mi je bio veoma interesanten. Zahvaljujući profesoru imali smo mogućnost da posećujemo razne redakcije i upoznajemo vrsne fotografe. Takođe, teme koje smo dobijali za rad su bile veoma kreativne, što me je teralo da sve više i više zalazim u problematiku fotografije kako bi na što bolji način odgovorio na temu, a samim tim ispunio svoj postavljeni kriterijum. Već tada sam počeo da se tražim u nekim sferama fotografije, a  ono što me je od samog starta najviše interesovalo jeste dokumentarna fotografija u čemu i danas uživam dok radim.

Ideja za projekat “Deca Romvlia” javila se tokom prošle godine na mom usavršavanju i posmatranju tehničkog aspekta fotografije  u  radu sa fotografom Brankom Sujićem asistentom na FDU i predavačem u školi fotografije kao sredstvo komunikacije. Interdisciplinarni pristup visemesečnog posmatranja, analize, interakcije i fotografisanja romske dece rezultira izložbama u sedištu UNESCO u Parizu, i na Univerzitetu Sorbona, kao i predavanjem o projektu na istmo univerzitetu u martu 2012. Trenutno je projekat u novoj fazi, i nekoliko ponuda o saradnji su u toku. Pored ovog projekta radio sam na još nekoliko ličnih projekata koji nisu medijatizovani.